Оно што је почело као део решења за побољшање физичке спремности младих у центру града 1950-их израсло је у читаву индустрију посвећену производњи синтетичке траве.
Лабораторија за образовне установе Форд фондације, у сарадњи са Монсанто Индустриес и Цхемстранд, подстицала је употребу тепиха од синтетичких влакана у школама. Од 1962. до 1966. године, Тхе Цреативе Гроуп, Цхемстрандова истраживачка организација, тестирала је површине тепиха од синтетичког травњака на запаљивост, дренажу воде и отпорност, као и издржљивост у погледу вучења стопала.
Прва велика инсталација од синтетичке траве настала је 1964. у школи Мосес Браун у Провиденсу, Роуд Ајленд. Трава се називала "Цхемграсс".
Године 1965. Астродому у Хјустону је био преко потребан конзистентан терен за игру јер услови животне средине нису дозвољавали пристојну атмосферу за раст природне траве. Уместо поља често премазаног зеленом бојом међу прљавштином и мрљама траве, програмер Астродоме судија Хофхајнц консултовао је Монсанто о инсталирању Цхемграсс-а.
Бејзбол тим Главне лиге, Хјустон Астрос, почео је своју сезону 1966. бацајући терене и нокаутирајући хоумранове на врху Чемграса, формално преименованог у "Астротурф", име које је познато у већем делу Америке данас. Измислили су Џејмс М. Фарија и Роберт Т. Рајт из компаније Цхемстранд, прва генерација синтетичке траве Астротурф-а показала је чврсто увијена најлонска влакна уткана у подлогу од пене.
Патент за жиг је званично издат за вештачку траву 25. јула 1967. године.
Након успеха Астродомеа, Државни универзитет Индијане поставио је вештачку траву за први отворени стадион 1967.
Вештачка трава постала је успех на површини који је наставио да се полако али сигурно пење током 1970-их са спортским аренама широм Сједињених Држава и Канаде. Стадион Риверфронт у Синсинатију, стадион ветерана у Филаделфији и стадион Три реке у Питсбургу пратили су тренд вештачке траве.
Како су 1970-те ушле у пуном замаху, индустрија вештачке траве је пратила тренд шикарских тепиха и увела „шаг траву“. Дужа предива су направљена од мекшег полипропиленског материјала, много једноставнијег за употребу од свог претходника прве генерације. Спортови попут хокеја на трави имали су користи од ове површине. Међутим, фудбал је остао у прашини због реакције фудбалске лопте на травнату подлогу.
Брзо напред до средине 1990-их до треће генерације вештачке траве, која је имала много мекша полиетиленска влакна. Данас ћете наћи овај травњак на било ком стамбеном, пословном или спортском пејзажу. Синтетичка трава треће генерације такође има дужа влакна удаљена један од другог и "сламно пређе" или мртву траву, постављену између сечива траве и подлоге. За идеалну форму травњака, функцију и стабилност, испуна је распоређена по целом делу ради додатне удобности, истовремено пружајући адекватну вучу стопала.
